Лични електронски уређаји Лепак
Употреба лепкова и заптивача у електронској индустрији је сада широко распрострањена и они директно доприносе не само производњи електронских производа већ и њиховом дуготрајном раду и дуговечности. Главна употреба лепкова у електронској индустрији укључује лепљење компоненти за површинску монтажу (СМЦ), спајање жице и заливање или капсулирање компоненти. Основни градивни елемент електронске индустрије је штампана плоча за ожичење или, како се чешће назива, штампана плоча (ПЦБ). ПЦБ користи адхезивне материјале за спајање компоненти за површинску монтажу, спајање жица, конформне премазе и за капсулирање (заливање) компоненти.
Три различите фазе обраде морају се узети у обзир када се бира лепак за електронику (или било коју другу) примену: неочврснуту фазу или фазу течне смоле, фазу очвршћавања (прелазну) и очврснуту фазу или фазу чврстог материјала.
Учинак осушеног лепка је на крају најважнији јер утиче на поузданост.
Начин наношења лепка је такође од велике важности, посебно због потребе да се обезбеди да се тачна количина нанесе на право место.
Главне методе наношења лепкова у електронским апликацијама су ситоштампање (стискање лепка кроз шаре на екрану), пренос иглица (користећи решетке са више иглица које преносе шаре капи лепка на плочу) и наношење шприцева (у којима се лепак наноси испоручује се шприцем са регулисаним притиском). Примена шприцева је вероватно најпопуларнија метода, обично путем електро-пнеуматски контролисаних шприцева за умерену производњу много различитих типова ПЦБ-а.
Сада ће се размотрити различите врсте лепка.
По својој природи, већина лепкова, и органских и неорганских, није електрично проводљива. Ово се односи на главне типове који се користе у електронским апликацијама као што су епоксиди, акрили, цијаноакрилати, силикони, уретански акрилати и цијаноакрилати. Међутим, у многим апликацијама, укључујући интегрисана кола и уређаје за површинску монтажу, електропроводљиви лепкови су потребни.
Уобичајени начин претварања непроводних лепкова у електрично проводне материјале је додавање одговарајућег пунила основном материјалу; обично је ово епоксидна смола.
Типична пунила која се користе за давање електричне проводљивости су сребро, никл и угљеник. Сребро је најчешће коришћено. Сами проводљиви лепкови су или у течном или у претходном облику (ојачани лепљиви филмови се изрезују пре лепљења у тражени облик).
Постоје две врсте електропроводљивих лепкова - изотропни и анизотропни. Анизотропни лепкови проводе у свим правцима, али изотропни лепак спроводи само у вертикалном правцу (з-оса) и стога је једносмеран.
Изотропни лепкови су погодни за међусобно повезивање финих линија. Треба напоменути да, колико год да су проводљиви лепкови корисни, не могу се једноставно „убацити“ као алтернатива за лемљење. Нису добри са калајем (или легурама које садрже калај) или са алуминијумом, нити тамо где постоје велике празнине или где је вероватно да ће бити изложени мокрим (влажним, влажним) условима у раду.
Електрично проводљиви лепкови
По својој природи, већина лепкова, и органских и неорганских, није електрично проводљива. Ово се односи на главне типове који се користе у електронским апликацијама као што су епоксиди, акрили, цијаноакрилати, силикони, уретански акрилати и цијаноакрилати. Међутим, у многим апликацијама, укључујући интегрисана кола и уређаје за површинску монтажу, електропроводљиви лепкови су потребни.
Уобичајени начин претварања непроводних лепкова у електрично проводне материјале је додавање одговарајућег пунила основном материјалу; обично је ово епоксидна смола.
Типична пунила која се користе за давање електричне проводљивости су сребро, никл и угљеник. Сребро је најчешће коришћено.
Сами проводљиви лепкови су или у течном или у претходном облику (ојачани лепљиви филмови се изрезују пре лепљења у тражени облик).
Постоје две врсте електропроводљивих лепкова - изотропни и анизотропни. Анизотропни лепкови проводе у свим правцима, али изотропни лепак спроводи само у вертикалном правцу (з-оса) и стога је једносмеран.
Изотропни лепкови су погодни за међусобно повезивање финих линија. Треба напоменути да, колико год да су проводљиви лепкови корисни, не могу се једноставно „убацити“ као алтернатива за лемљење. Нису добри са калајем (или легурама које садрже калај) или са алуминијумом, нити тамо где постоје велике празнине или где је вероватно да ће бити изложени мокрим (влажним, влажним) условима у раду.
Топлотно проводљиви лепкови
Минијатуризација електронских кола може довести до проблема са нагомилавањем топлоте, што може довести до превременог квара електронских компоненти ако је њихова максимална радна температура прекорачена. Топлотно проводљиви лепак може да се користи за обезбеђивање пута за проводљивост топлоте, причвршћивање транзистора, диода или других уређаја за напајање на одговарајуће хладњаче како би се осигурало да до таквог нагомилавања топлоте не дође.
Метални (електрично проводљиви) или неметални (изолациони) прах се мешају у формулацију лепка да би се направили лепкови високог вискозитета (пасте), који су високо топлотно проводљиви (у поређењу са непуњеним лепковима). Најчешћи топлотно проводљиви системи су формулисани од епоксида, силикона и акрила.
Лепкови који очвршћавају ултраљубичастим зрацима
Лепкови, премази и капсуле које се полимеришу светлом све чешће се користе у електронској индустрији јер испуњавају захтеве за материјале и обраду у овој индустрији. Ти фактори укључују еколошке захтеве (нису потребни растварачи и адитиви који штети животној средини), побољшање приноса у производњи и цену производа. Лепкови који очвршћавају светлошћу су једноставни за употребу и брзо очвршћавају без потребе за очвршћавањем на повишеној температури.
Адхезиви су обично формулације на бази акрила и садрже фото-иницијаторе који, када се активирају ултраљубичастим зрачењем, формирају слободне радикале да иницирају процес формирања (очвршћавања) полимера. Ултраљубичасто светло мора бити у стању да продре у неочврсну смолу – недостатак лепкова за полимеризацију светлошћу. Наслаге смоле које су тамне боје, неприступачне или веома густе тешко се лече.
